Dođe Ignjatu nekad, pa insistira da  ga majka obriše kad kaki. Ja stojim, besposlena, kraj njega i voljna sam da pomonem, ali čim to pokušam, on se dere ko magarac. U stanju je pola sata da viče: maamaaa, kaakio saam,  gotov saam, završioo saam... I tako sve dok ona ne dočuje ili se ne mane drugog posla.

Danas, čim se vratio iz vrtića, zaseo na nošu u dvorištu. I navalio da doziva: Maamaaa, maamaa... Ne brini, rekoh mu, pomalo uvređeno, ne želim da ti brišem dupe. Ni ja tebi ne želim, brecnu se  i on, da mi vrati milo za drago. 

Eto, teško meni: i dalje ću to morati sama, nikog da me odmeni.