Sestra za slavu dobila gaće, pa raširila da se divimo. A po njima sve neki natpisi (divni snovi, slatki snovi i tako to). Da čitam, zacereka se vlasnica. Šta ti, valjda drugi (sramota me da kažem zet) da čitaju, ispravih je. (Ali ne znam koliko je to pametno, možda se udubi, pa dok pročita, ode noć. Ili ima običaj da zaspi s knjigom u ruci. A knjiga ostane da leži nepročitana...)

Hoćeš da čitaš, obrati se sestra zetu. A on već šmugnuo niz hodnik, valjda mu beše glupo da čita pred nama. 

Večeras sestra pošla na spavanje. U pidžami stala pred vrata spavaće sobe. Zaboravila si knjigu, rekoh, ne uspevajući da prikrijem osmeh. Jedva se doseti. Zasmeja se i u biblioteci nestade. Sad zet i ona spavaju li, čitaju li, bog zna šta rade.