U jednom malom mestu kad iz partijskog vrha stigne naređenje „svi na miting“, svi, krotki i organizovani ko ovčice, sedaju u autobuse i spontano se (i masovno) okupljaju na zadatoj lokaciji (gde, razume se, tapšu dok ih dlanovi ne zabole i kliču koliko ih grlo nosi).
Kad narede: „svi da budu dobrovoljni davaoci krvi“, laboranti ne mogu da navašaju epruveta, a Zavod za transfuziju pun ko oko. Možda je to neka misija političkog „pokrštavanja“. (Ne daj bože da mi zatreba ta krv, molim za dopuštenje da iskrvarim.)
Ne samo da su beskičmenjaci, no će i bez krvi da ostanu.
Нема коментара:
Постави коментар