Hajde da pričamo neke priče, rekoh Staši. Hajde, složi se ona, picaj mi. Odmah poče da se ušuškava kraj mene na krevetu. Ajd prvo ti meni, zamolih (jutro beše i više mi je pasovala uloga slušaoca). Dobo, složi se ona. Hoces Jarice koz(l)ice? (Jedva, ne iz prvog puta, razumedoh.) Hoću. 

...

Vuk je hteo da pojede malo p(r)ace. (Otkud sad prase među jarićima, ko će znati --  njenim su rukama narativni konci.) Ali docla je mama i jeka: Vuku, mac kod t(v)oje kuce, to cu moja decica. I u tri poteza gotova bajka. S vukom samo kratko i oštro.