U kuhinji se, iako u gluvo doba, spremaju slane torte i priča o koječemu. A jedan zet (imam ja toga za izvoz; ne ide da kažem ko kusih pasa) u sobi spava. Pomenu se njegovo glasno disanje. I kaže moja sestra: znaš šta mu ja radim kad on tako hrče, uhvatim ga za nos (ne pomenu druge metode)... A on, kad je svestan (dakle ne u čvrstom snu) da ti ne pričam šta mi tad kaže. 

Ma šta da mi pričaš, kad meni glava vrvi od asocijacija, znam ja odmah sve (iako nit mi ko hrče na uvo, nit ja koga za nos vučem). Šta ti kaže? Da promeniš lokaciju (muškarci uvek gledaju da budu praktični: i kad se ljuti da mu se... od zadovoljstva svest muti). 

Eto bićemo fini, nećemo da pominjemo donje nivoe.