Otprilike na Veliki petak, kad mi je kuća bila puna sestrića, netragom je nestala moja leva zelena papuča (za šta je, razume se, prećutno optužen neko od njih). Znam za pravilo da je druga uvek u blizini prve, ali neko se ovog puta potrudio da ga prekrši. Nema je pod krevetom, nema pod krevecom, nema u hodniku, nema u mojoj sobi... Ko da je u zemlju propala! A nisam imala kad da prevrćem i nebo i zemlju. Neka je, i bez vrednijih stvari živim, obuću nešto drugo dok ne iskrsne (ko zna gde sve treba metlu ćušnuti, a imam sad preča posla).
Narednih dana nabasam na krem japanke, pa njih natučem (katkad na bosu nogu, katkad preko čarapa). Ali dan-dva potom se zaturila leva. Verovatno beše negde pod krevetom, stešnjena, ali mrzelo me da metlu poturam. I tako, obujem desnu zelenu i levu krem japanku, pa naherena gezam kroz kuću.
Sve dok majka kroz nedelju dana ne iskopa negde u drugoj sobi zelenu. I sad se opet obuvam ko sav "normalan" svet.
Narednih dana nabasam na krem japanke, pa njih natučem (katkad na bosu nogu, katkad preko čarapa). Ali dan-dva potom se zaturila leva. Verovatno beše negde pod krevetom, stešnjena, ali mrzelo me da metlu poturam. I tako, obujem desnu zelenu i levu krem japanku, pa naherena gezam kroz kuću.
Sve dok majka kroz nedelju dana ne iskopa negde u drugoj sobi zelenu. I sad se opet obuvam ko sav "normalan" svet.
Нема коментара:
Постави коментар