Sestra se vraća iz naporne (nikad nije drukča) kupovine (bazanja po nepreglednom tržnom centru ko po začaranom krugu u kojem se pare osipaju), pa mi se žali telefonom: Joj, otpale mi i noge, i ruke... (Ne znam šta još naniza.)  

Dobro je da jezik nije (mada bi nam svanulo), primetih saosećajno. (To bi bila šteta nenadoknadiva.) Taj uvek i svakoj nevolji odoleva. Ona se zbog tog (sačuvanog blaga) nasmeja.