Dok sam uz brdo hitala za koleginicama u apartman, vozač se gegao za nama.
Kad ga napokon iščekah pred kućom (da uzmem torbu iz autobusa), još zadihan, obrati mi se: - Ako nisi udata... Jesi li udata, nisi? (Kako to izgledaju one koje nisu udate? Vedro, nasmejano, bezbrižno?)
- Nisam - odgovorih istim tonom ko kad te neko pita da li igraš šah, a ti ne igraš.
- E, kad se budeš udavala (u sledećem životu), da nađeš muža 15 godina mlađeg od sebe!  (Ovaj čovek kao da je vidovit, pa ja starije od toga i ne primećujem.) Ja sam deset (tako nešto reče) godina mlađi od žene... i opet sam propao! (Onda nisam baš sigurna da sam shvatila poentu. Ako nije cilj da mi, taj potencijalni, muž malakše, zanemoća i okljakavi pre mene.)
Ajmo, vršnjaci Isusovi u času njegovog stradanja, lične karte na uvid, molim! Tolerisaću godinu-dve preko ove granice.