Prvo je plakao Ignjat jer mu je Staša polupala "mnogo jako" jaje, kojim je dotad druge pobeđivao.
- Pa doobro, uzmi neko drugo...
- Ali to mi je bilo najjače - samo štekće. (Iskreno, on je mislio da je najjače, ali se ispostavilo druke.)
Tako je to uživotu, nekad gubiš, nekad dobijaš. Neko mora da pobedi, a niko ne zna snagu jajeta dok ga ne okuša. Sem toga, i nad popom ima pop. I od jakog se nađe jače.
Kasnije je došlo do revanša, pa je plakala Staša.
- Šta je bilo? - prepadoh se (nisam znala kakva se bitka odigrala).
- Ignjat mi razbio poslednje jaje koje sam ja crtala.
Pa dobro, i ti si njemu malopre razbila - probala sam da je utešim. - Uzmi neko drugo...
- Ali ja sam htela moje roze jaje - suza suzu stiže.
- Staša, izgubili smo mnoge životinje, mnoge jude, pa živimo bez njih...
- Ali ti ne razumeš! To je moje omiljeno jaje! - suze ko kruške kapale su i dalje niz njeno lice.
I nije bilo pomoći sem da suze teku dok ih ima. Posle su se kucali i drugim jajima.
Нема коментара:
Постави коментар