Kad shvatih da zvoni telefon, protegnuh ruku do njega gunđajući.

- Molim? - rekoh umilno, videvši broj mesto sestrinog imena (ona je dežurni razarač mojih snova).

- Snježana - obrati se žene s druge strane.

- Ne, Svetlana (nije da me često ne oslove upravo onako).

- Snježana - ne odustaje sagovornica.

- Ja sam Svetlana. Ko vama treba?

- Snježana... i Vida... (U krevetu sa mnom nikog nema.)

- Koji vam broj treba?

- ....6... - glas odaje paniku.

- Pogrešili ste, okrenuli ste 8 umesto 6.

I baš ste našli kad da pogrešite! San mi kao paučina, 3 noći zaredom ne spavah ni kako ni koliko treba. Kad grešite, gledajte čiji broj kucate. Možda se neko sinoć vratio iz Vrnjačke Banje pa mu treba vremena da se oporavi. I sad ne vidi na oči, a ne može zaspati. (Mogla je Snježana do podne pričekati, ne moraju se banalni razgovori u zoru voditi. Tek pola devet, aman. I kako tako sabajle meljete ko prazne videnice. Ja dva sata pošto ustanem, usta otvaram samo prinudno i s mukom.) Mislite o tome i savest nek vas kao znoj grize.