Razgovaram s radnicom u jednoj radnji s mašinama i priborom za šivenje. Donekle se hvalim, odnekle jadikujem što sam se tek nedavno malo oslobodila s mašinom. Šijem maske familiji, a sašila sam i dva cegera, za početak.

Taj proces učenja, otprilike kaže ona, podrazumeva da se stalno greši i ispravlja. Kao ilustraciju pomenu dve srednjoškolke, polaznice svojih radionica, nadarene za šivenje. Došle su i tražile metar materijala za kratku suknju. Ona počne da im objašnjava kako je to mnogo, treba im samo dužina. Ali one su, ispostavi se, sve lepo izračunale: To je za suknju i za greške!

Da budem iskrena, još nisam toliko grešila. Biće zato što se nisam ni usudila (da šijem odeću).

U akciju: grešimo, na greškamo učimo!