Juče u autobusu, baš dok sam stojeći kraj vrata iščekivala da stane na našoj stanici, osetih pod haljinom kako me nešto "zagrizlo" nad kolenom i ne pušta. A ja stisla zube, pa ćutim i trpim dok ne izađem. Beše mi neprijatno, a i nezgodno da toliko zavrćem haljinu, kako bih uhvatila neidentifikovanog uljeza i osujetila ga u nameri da me obogalji.
Stoički podnesoh, pomogoh Staši da izađe, pa joj se pojadah, žurno zadižući skute: -- Ujela me kučka! ( Žaoka joj ostala na mestu zločina. Pretpostavljam da je bila osa.)
-- Neka kuca? -- upita Staša, zbunjena.

-- Ma osa verovatno.

Preko noći ogromna okrugla oteklina mi se raširila nad desnim kolenom. I boli, i svrbi đavolski.
-- To te ujela ona džukela? -- upita Staša danas.
-- Osa -- nasmejah se.
Šta ti je sinonimija. A ne funkcioniše uvek: ta kučka što me ujela nije da nije džukela, ali kuca nikako.