Ležeći sinoć sa mnom u krevetu, nakon što se okrenula k zidu, napola zaspala, Staša primeti: Mislim da će neko morati da me zagrli!
Hm, neko? Ali ovde nema nikog sem mene. OK, razumela sam poruku.
Večeras ja mislim isto. Ali džaba mi da mislim, kad sam sama u krevetu (u sobi, u univerzumu).