Stršljen mi se ušunjao u sobu. Gaseći svetlo svud sem na terasi pokušala sam da ga, zdravog i čitavog, izvedem na pravi put. Uzalud, nije me sledio. I sad mu se zagubio svaki trag, ne znam je li kroz prozor izašao ili je rešen da konači. Nemam kad da premećem stvari po sobi i gledam u kojem se ćošku pritajio. Ja ću spavati, a on kako hoće. Ne bi ni bila neka naročita šteta da mi roditelji ostanu bez prvog deteta.

Uglavnom, ne oglasim li se ujutru, znajte da sam se upokojila jer sam sa njim u ložnici zanoćila.