Dok smo Ignjat i ja obedovali, televizor beše upaljen, ali stišan. Po nekakvoj crkvi, videsmo, razmilele se zmije. A kad jednu pozamašnu pop podiže obema rukama, posetioci navališe da se tiskaju ne bi l' je dotakli. 

"Misle da je zmija lekovita", rekoh sestriću, s namerom da i u njemu jačam zdrav razum. 

"A ona može da ih otruje", primeti Ignjat, iskazujući time  svoj stav prema postupku praznoverne gomile. 

I posle je prepričavao scenu, da se još malo iščudimo: "Bog podigne zmiju i svi je pipaju, hoće da ih izleči." 

"Pa nije to bog", nasmejah se, "to je pop".
"Aaa", prihvati Ignjat novo saznanje, stidljivo se osmehnuvši.

Mada, nije daleko od i stine, možemo da ga uzmemo kao neki zemaljski pandan: bog na nebu i pop u crkvi.