Idem pre neki dan ulicom, a sa strane iskrsnu naša lokalna Romkinja, koja me već mesecima progoni da joj nađem neke šalvare (poput tih šarenih koje sam i tad imala na sebi).

"Vidiš, to su te šalvare", s primetnom čežnjom u glasu, reče (pre)mladim ženama s kojima je bila.

A jedna od njih (za sobom čuh) primeti: Ne bih to nosila da mi neko plati, pare da mi daju!

Ne osvrtoh se, ali se osmehnuh. Neke od nas smo očigledno veće Ciganke od drugih.