Upoznavanje

Kad malopre počeh da rasklanjam naslage krša s kreveta, naleteh i na crvenu haljinu, skinutu danas sa žice. 

Shvativši da još nije sasvim suva, prebacih je preko žice na terasi, da odstoji do večeri. A malo potom, majka me s terase upita: Čija je ovo haljina? Ja već i zaboravila. Kakva haljina, pitam. Ova crvena na žici, dovikuje majka. Pa moja, kažem. Ne poznajem je (nije ni čudo, kako sam navalila da ih kupujem), zato pitam, umiri se majka (kao da joj laknu što na terasi ne sedi kraj potpunog stranca). Upoznajte se, doviknuh iz sobe. Ko da je to problem: Haljino, ovo je moja majka; majko, ovo je moja haljina, i problem rešen.
Baš danas došao naš mali rođak Stanko iz Kaliornije. I priča nam posle njegova mama kako je druželjubiv i neposredan. On u restoranu brze hrane vidi dete koje sedi, recimo, s ocem, i sedne kraj njih. Pa Stanko, kaže mama, ne možeš tako, ti nikog ne poznaješ. A Stanko onda dečaka upita: Kako se zoveš? Bili, odgovori dečak. Bili, kaže Stanko, ovo je moja mama; mama, ovo je Bili. I tako su svi srećni i siti bi