Dan pošto je opština obeležila Dan borca, oko šest izjutra, prođoh pustom varošicom, te spazih sveže cvetne aranžmane prislonjenje uz spomenike narodnih heroja. Osmotrih svaki ponaosob i na svaki u sebi zavrteh glavom. Da sam ja Ljubivoje Ivković, Milosav Vlajić ili Rade Jovanović, iz groba bih skočila i raščupala one zbudžene aranžmane (kao da je iz gotovo prazne cvećare cvećar pokupio sve što je preostalo i pozabadao u sunđer), a bogami i one što su mi venac položili.
Zar su narodni heroji za to živote dali, zar su zaslužili roze hrizanteme s narandžastim ljiljanom i crvenim gerberom? Mislim, ne sećam se tačno kombinacije, ali pamtim nesklad. Laka im crna zemlja, ali teško naleže i mira ni meni ne da ono napabirčeno cveće.
Zar su narodni heroji za to živote dali, zar su zaslužili roze hrizanteme s narandžastim ljiljanom i crvenim gerberom? Mislim, ne sećam se tačno kombinacije, ali pamtim nesklad. Laka im crna zemlja, ali teško naleže i mira ni meni ne da ono napabirčeno cveće.
Нема коментара:
Постави коментар