Nedavno se otac i majka vratiše iz bašte uzbuđeni i začuđeni. Jeste čika Miša nekoliko dana ranije, oko šest izjutra, video košutu kako opušteno tamani naše povrće u bašti. (On i strina primetili su da je šteta što ja još spavam, pa ne mogu kamerom da zabeležim prizor. Ja sam kasnije jadikovala iz istog razloga.) Ali moj otac je morao sam da obavi uviđaj, te je osmatrao tragove i pratio ih do ivice bašte (gde se, pretpostavljam, gube u visokoj travi), a potom potvrdio ono što je stric iz svog dvorišta svojim očima VIDEO. Međutim, nije prestajao da ponavlja: Ja ne mogu da verujem da srna jede ljutu papriku! (To što ti u nešto ne veruješ ne može sprečiti da se nešto događa.) A šta ti, čoveče, ima da joj se mešaš u jelovnik! Jede šta joj godi. Uostalom, to otvara apetit. Zahvali bogu što ti nije i paradajz slistila (za onaj roze zahvaljujem ja; jeste srna predivna, ali time bi mi se grdno zamerila). A mogu misliti kakva je pometnja u šumi nastala kad je huknula onu ljutinu ko zmaj. Nije smeo jelen da pisne dva dana, a kamoli i u šali da pogleda drugu. Lanad su garant dobijala ćuške češće no inače. A šumske zveri po mišjim rupama su se šćućurile.
Juče mi se majka požali kako su mačke jele roze paradajz. (Poređala po terasi, između muškatla, da malo još uzru, možda seme od njih da ostavi.) I kako nisam od onih što veruju na reč, pokaza mi i zaglaban plod, roze (da ih ne beše još nekoliko u vangli, vala bi se mačke gadno provele što su moje omiljeno povrće jele). A kako znaš da su one, upitah prkosno, kakav dokaz imaš za to, jesi li ih videla... Mačke su, nastavi ona da tvrdi, nema ko drugi. Ako i jesu, ženo, imaju pravo na zdrav život i da budu vegetarijanke. (Moram priznati da me to saznanje veseli. Mogu misliti kakvo je tek veselje upriličeno među miševima.) A granule su im na nos izašle. Nek malo pročiste organizam.
I životinje imaju pravo da se hrane zdravo.
Нема коментара:
Постави коментар