Тата нас малопре обавести како је у купатилу видео малецког миша. Притом се смешио (тата, не миш - тај је, вероватно, претећи искезио ситне зубе) као да нам је у кућу крочио драги гост. Ма, јесте, миш, додаде потом, изазвавши и у мени сумњу (а нарочито наду) да су га очи превариле. Откуд се миш ту задесио, којим ли је путем у купатило доспео? /За сваки случај, одмах сам затворила врата своје собе и подупрла их леђима изнутра. Али, шта ако је тај мали неки аскета, сав се усукао... па се провуче испод прекратких врата (столар их, сва је прилика, кратио одока, па ми сад прете разне опасности)?/ Постоји основана сумња да га је (као и његовог рођака пре неких годину дана) кришом допремила једна од мачака (зачудо, још нису изумрле оне склоне лову, али кад лове, чине то више рекреативно и ради повећања адреналина, из чисте забаве - не пада им на памет да ловину једу). Мислим, поигравала се њиме, онако пословички, а он увребао тренутак па јој утекао, са срцем у петама (и сад му махнито лупа негде иза веш-машине). Тата, зови мачку (да реши тај проблем... који је, могу да се кладим, лично и изазвала, па утолико већу одговорност сноси), најпре се успаничих. Али жао ми да недужни мишић заврши у чељустима мачке (под условом да се мачка уопште смилује да њиме омасти брке), па ја да га носим на души (тако мален, тешко би ми се на душу навалио). Но, ја морам у ве-цее, кукумачем (не могу ја да се уздржавам колико он може да се крије и у некој рупи грицка нешто... макар своје нокте, од нервозе), али мој тата (као ни мачка) не даје на то ни пет пара. Ако седнем на ве-це шољу, а тај мали глодар се однекуд преда ме измигољи, ус.... се од страха! Чекај, па у чему је онда проблем? Ни суве шљиве ни пробавита не би били тако ефикасни лаксатив као миш.
Нема коментара:
Постави коментар