Nas dvoje nismo se dugo videli. Čim su se u potkrovlju otvorila vrata, izlete preda me, pa me salete sa svih strana (ne znadoh odakle pre da se čuvam), da mi najpre on poželi dobrodošlicu.

Gazdarice, moje drugarice, stajahu mu za leđima, osećajući se neprijatno zbog njegove nasrtljivoti. Progonio me po hodniku, skačući uza me i kevćući, cvileći koliko sam mu nedostajala. Nije bilo dovoljno što sam ga mazila. Kad sedoh na kauč, i on poskoči, pa mi se na leđa navali.

Ivana je bezuspešno pokušavala da ga umiri. Gurkao mi je njušku u šaku, i lajao nešto što nisam razumela. Po svoj prilici, bili su to neki stihovi o ljubavi (zabranjenoj koliko nemogućoj). Ali gazdarica, odmerivši ga, tako usplahirenog, od glave do peta, šaljivo, a s osećajem izvesne krivice zbog nnjegove nedokazanosti, primeti: -- Drago mu je što te vidi!

Hm, ne želim da vidim taj ljubavni argument pseta usred puberteta. Pitam se da li se i drugim gošćama tako otvoreno raduje.

-- Dopadaš mu se -- reče druga vlasnica.

Ah, polaskana sam. I, moram priznati, ne znam da li je iko ikad ovako šenio zbog mene. A, iskreno, teško i da sam ja ikad ikom poklonila toliko pažnje i nežnosti. Nema muškarca koji se time može pohvaliti.

Kad ga gazdarica izgrdi zbog nepriličnog ponašanja, on se najzad umiri i, potišten, leže kraj mene, uzdišući i pogledajući me tugaljivo.

-- Vidi kako pati! -- primeti Dragana, zagledajući ga u tužne oči.

Ne znam da li je ikad neki muškarac zbog mene imao tako blentav izraz. Proći će, rekoh mu. Ne može ničeg biti između nas, jer ja sam tobože žena, takoreći ljudsko biće, a ti si pas. A, veruj mi, ako će ti lakše biti, ne bi bolje prošao ni da si muškarac.

Dok ga je Dragana mazila utešno po glavi, protegnu noge ne bi li me bar dotakao po kuku. Blagosloven si, veruj, malo bi kome to bilo dopušteno.

Nekoliko dana ranije još veći, jači i bestidniji pas me presreo na ulici. Istrčao iz dvorišta i gotovo smesta, bez ikakvog konvencionalnog udvaranja,ščepao me za nogu, prinudivši je na nedozvoljene polne radnje. Liči li mu moj ekstremitet na kerušu, pobogu? Jedva živu nogu izvukoh i utekoh iz tog strasnog zagrljaja.

Zar se samo džukci lože na mene? A ako sam i želela muškarca vernog kao pas, nisam očekivala realizaciju te metafore.