Jao, što me ovaj laptop ili brzi prsti dovode u neprijatnu situaciju. Malopre mi stiže obaveštenje da mi je odobren zahtev za učlanjenje u grupu "Samo razmena i poklanjanje cveća". A ja zahtev nisam ni poslala. (To su ovi gore pomenuti učinili i bez moje volje i bez mog znanja. Podosta sam prijatelja njihovim zalaganjem stekla. Pa me bilo sramota da ljude uklonim s liste.)
I sad, nije to toliko neprijatno. Rekoh, neka me, možda majci i sestri upecam neki lep pelcer. Sramota me da odmah napustim grupu (tek ušla, još ni zatvorila vrata, a već da bežim -- nema smisla, znam za red). Kad, trenutak potom adminka me javno prozva, dodavši me na spisak novih članova, kojima želi dobrodošlicu. Ali kako ništa nema za džabe, traži (i to verzalom) da se svaki novi član predstavi po jednom slikom svog cveća, koje će "presaditi" na zid grupe (ne u komentar). A ja uopše ne gajim cveće! Jednom sam samo u saksiju posejala bosiljak, pa sam ga zaboravljala zalivati i bog zna šta se s njim desilo (znate i vi, kao što znam i ja, ali mi teško da priznam kako ga nosim na duši).
I šta sad da radim? Da se pravim da ne vidim ili da uslikam neku majčinu muškatlu? Drugarica mi predlagala da slikam komšijske cvećke, jedna sestra nudila svoje... Lepo od njih, ali nisam od onih što se kite tuđim perjem, pa ni listovima fikusa.
Uostalom, mogle bi članice početi da me propituju i kud bih onda? U crnu zemlju (ili oflajn) da uteknem kad o cveću ne znam ni da beknem!
I sad, nije to toliko neprijatno. Rekoh, neka me, možda majci i sestri upecam neki lep pelcer. Sramota me da odmah napustim grupu (tek ušla, još ni zatvorila vrata, a već da bežim -- nema smisla, znam za red). Kad, trenutak potom adminka me javno prozva, dodavši me na spisak novih članova, kojima želi dobrodošlicu. Ali kako ništa nema za džabe, traži (i to verzalom) da se svaki novi član predstavi po jednom slikom svog cveća, koje će "presaditi" na zid grupe (ne u komentar). A ja uopše ne gajim cveće! Jednom sam samo u saksiju posejala bosiljak, pa sam ga zaboravljala zalivati i bog zna šta se s njim desilo (znate i vi, kao što znam i ja, ali mi teško da priznam kako ga nosim na duši).
I šta sad da radim? Da se pravim da ne vidim ili da uslikam neku majčinu muškatlu? Drugarica mi predlagala da slikam komšijske cvećke, jedna sestra nudila svoje... Lepo od njih, ali nisam od onih što se kite tuđim perjem, pa ni listovima fikusa.
Uostalom, mogle bi članice početi da me propituju i kud bih onda? U crnu zemlju (ili oflajn) da uteknem kad o cveću ne znam ni da beknem!
Нема коментара:
Постави коментар