Ignjat zna da ja uvek gunđam kad se kolju prasići i govorim kako je to tužno. On, koji voli bar da kroz plot gleda, brani se da štede male prasiće.
Danas me, iščekujući moju reakciju, upita: -- Znaš šta sutra radimo?
-- Koljete? - odmah se dosetih. -- To nije lepo!
-- Šta ćeš da jedeš? Umri onda od gladi! -- ljutnu se što sam "nerazumna". Ali ipak htede da me umiri: -- Pa nećemo male!
Taman pomislih da neće jer mu je žao, a on dodade: Nemaju puno mesa!