Tigrove naočare

Beše već sigurno oko ponoći. Staši pali kapci na pola oka, pa mi reče: "Hajdemo malo da legnemo! I da mi pričaš priču! Ali neku koju si ti izmislila."
"Što?"
"Pa zato što hoću neku novu, nisam odavno čula", objasni mi.
Obučem joj pidžamu, spakujemo se u krevet i prilegnem kraj nje.
"O kome ćeš da ti pričam, o kojoj životinji? O slonu, medvedu, lavu, tigru...?"
"O lavu!"
OK. Bio jednom jedan lav. I družio se s tigrom. Stalno su se pentrali po drveću, trčali po visokoj travi... A onda je tigar dobio mobilni telefon. (Staši se odmah oči malo odškrinuše.) Samo je sedeo pod drvetom i igrao igrice. Lav je obletao oko njega i zvao ga da se igraju, a tigar samo "bunjio" u ekran i odgovarao: Evo, sad ću! Samo da završim!" A sad nikad nije došlo. Na kraju je lavu to dosadilo i počeo je da se druži s pumom.
"Šta je to puma?"
"Nešto kao tigar. Imaš tigra, pumu, geparda, jaguara, sve je to nešto slično. (Koja pruga ili tufna gore-dole.)

I tako su se lav i puma jurili, pentrali po drveću... A tigar je samo sedeo i igrao igrice. Jednog dana tigar je počeo da nosi naočareee..." (Staša razrogači oči, iščekujući pretpostavljeni nastavak.) "Zato što je stalno..."
Ostavih Staši vremena da sama izgovori uzrok i ona to učini: "Gledao u telefon!" (Lukava sam ko lisica, znam.)
"Ja samo malo gledam u telefon", ne propusti da se  odmah opravda. 

Nastavak priče samo je bio tapkanje u mestu i varijacija na istu temu, dok mi je ruka prelazila po Stašinoj glavici.
Tako su se lav i puma igrali, tigar je nosio naočare, a Staša je zaspala.