Moj sestrić je tad vozio astru. "Parkiram se jednom ja", kaže, "i stanem baš iza neke astre. Vratim se: nema astre i nema mi antene." (I bar da je znao taj kolega da odvrne i skine ko čovek, no zalomio. On ne imade koristi, a vlasniku napravio štetu.)
"Naravoučenije", dobacih kroz smeh: "Ne parkiraj  se nikad iza astre, tj. auta kakav i sam voziš." (U Srbiji ćeš, očito, biti tretiran kao rasadnik besplatnih automobilskih delova.)