Ignjat igrao fudbal s drugom iz vrtića. A drug za glavu viši, za celog Ignjata širi i dve godine makar zreliji i samostalniji. Sem toga, igrali su na njegovom terenu. I pobedio, što je Ignjatu teško palo.
Duže mu noge, kaže moj zet, pa pobedio. Ali Ignjat je sve vreme pokušavao da se opravda (misli da je razočarao oca): Ne mogu njega da pobedim, on je najboljiji! I želeo je da se revanšira: Ja sad mislim kako njega da pobedim! Svi u kolima pričamo o nečemu desetom, on samo o izgubljenoj "utakmici" misli.
Opusti se, svi smo ga savetovali, nije to bitno. Krupniji je od tebe, koraci mu veći... Uostalom, nekad pobediš ti, nekad on... Ali džaba sve, njegove su misli bile usredsređene samo na taj neuspeh.
Nakon sat vremena, sedeći na TA peći, i meni se obrati poverljivo: Znaš šta je problem? Ja sam bio mnogo umoran, pila mi se mnogo voda... i nisam imao snage u nogama.
Ma da, zaboravi na to, razume se da sam saosećala. Takav je život, more: nekad si dole, nekad si gore!
Opusti se, svi smo ga savetovali, nije to bitno. Krupniji je od tebe, koraci mu veći... Uostalom, nekad pobediš ti, nekad on... Ali džaba sve, njegove su misli bile usredsređene samo na taj neuspeh.
Nakon sat vremena, sedeći na TA peći, i meni se obrati poverljivo: Znaš šta je problem? Ja sam bio mnogo umoran, pila mi se mnogo voda... i nisam imao snage u nogama.
Ma da, zaboravi na to, razume se da sam saosećala. Takav je život, more: nekad si dole, nekad si gore!
Нема коментара:
Постави коментар