Na nesreću, novogodišnji koncert je nekoliko dana po Svetom Nikoli. A haljina koju ću na tom koncertu nositi već dovoljno tesna. Malopre dok se tuširah pokušala sam da se dogovorim sa sobom: Ako sutra budeš jela (a jok, neću) baklave, od svih (vrsta) samo po jednu (dakle pet)! Od svega što budeš jela (jer ko bi odoleo?) -- po jedno... Jedan tanjir čorbe, jedan tanjir prebranca, jedan tanjir sarme... Šalim se, bre, tesna mi haljina. I predviđam (tj. priželjkujem) svoju sutrašnju epsku sudbinu...
Kod astala tvrda srca bila, i od sarme pogled odvratila, pokraj sebe pribor odložila, al' jad skrila, suzu ne pustila... Al' kad na sto baklave staviše, puče srce, ne izdrža više. Suze roni, pa sve ljuto kune gladne oči i činije pune; vrag da nosi srebrne haljine, što stiskaju bedra i slabine... Grdnih muka dopala sam, jadna: nisam zgodna, ali biću gladna.
Нема коментара:
Постави коментар