Sinoć pola sata do ponoći navukoh zelenu jaknu i crvene čizme pa, izlazeći iz kuće, dobacih ocu i majci, jasno i glasno: Odoh ja u manastir!

Namerno nisam rekla: odoh na ponoćnu liturgiju (da pevam). Neka ih nešto preseče preko krsta, neka im srce siđe u pete, neka se pitaju gde su pogrešili i šta su Bogu zgrešili. ;)