Kad se (evo drugi put u životu) ukočim, ja pomislim (znam da od nečega mora da se umre i da ti jednom počnu zapadati loše karte): joj, samo ne kičma!

A onda shvatim da mi sve jednako treba: i ruke, i noge, i oči...

Dakle (a tako mislim i kad nemam zdravstvenih tegoba): samo da sam ja sebi zdrava, okretna i čila! (Bez toga, s milijardama srećna ne bih bila.)