Ja sam navikla da uvek guram napred, preuzimam veći teret i ne oslanjam se ni na koga.

Danas sam do kola prenela gajbu krompira i strininim gudama odnela dve odjednom pa još jednu kantu (od poludisperzije) jabuka.

Ja ne mogu da prihvatim da ne mogu (bar zasad) i da ne smem.

Tako sam se opet blago "naklonila", a taman mi se kičma bila vratila u normalu. Odoh da nađem kesu za krsta.