Dok smo večeras Staša i ja šetale, nekako počesmo razgovor o hrani.
- Znaš šta je zdravlje?! Povrće! Ja mnogo volim povrće.
- I ja mnogo volim povrće. Ali volim i slatkiše - priznah. - Stalno mi se jedu. Ne znam kako da se odviknem od njih.
- Pa pravi sve od povrća, ne od slatkiša.
- Ali ja sam zavisnik, ne mogu da živim bez slatkog.
- Tebi treba lek "doviđenja od slatkiša". Traži u podravnici zdrave hrane.
- Ahaa. Postoji taj lek? Ali šta da radim kad mi se mnoogo jede slatko, umreću?
- Uzmi vodu i popij dva leka.
- Jooj, ali kako da odolim, kako da ne patim kad mi dođe da pojedem puuno?
- E, za to ti treba drugi mislač; imaš Ignjata, imaš Mašu... - našla je način da me skine s vrata. - Ja sam prvi mislač.
- A zašto ti to ne možeš da rešiš?
- Zato što nisam to učila. Za to mi treba jedna vrrlo, vrloo skupa knjiga!
Dok ne skupimo novac za knjigu, brinućemo ovu tešku brigu. A kad knjigu pročitamo, sa slatkim ćemo da se obračunamo.