Otac mi jutros prebaci kako je žućko noćas uneo pacova u sobu. (Lešinu pomenutog ja sam posle počistila s dvorišta i sahranila u kontejneru. Ove mačke love gorostase, a jedu kp ptičice, pa ja morym da prebiram trpezu i uklanjam posmrtne ostatke.)

Ja ne razumem taj gnev ukućama. Na oca se brecnuh: Nisam mu ja rekla da ga unese! Nisam mu ja ulovila (ni u zube ćuškala)!

Ne snosim ja odgovornost za mačje zločine.

Još jutros jede granule, a pacova samo čalabrcnuo. Besno to!