Ulicom se ko prebijena (a i povijena) vuče nikad udavana žena.

- Uvek je drndava. A nije kriva, nije se udavala. Ne mora da znači, ali možda je zato nezadovoljna, kivna. Babadevojka, kao ja - nasmejah se.

- Ali ti voliš život, ti si ispunjena.

- Istina... - nasmejah se još jednom.

- A nikad nije kasno! (Da se ljubi strasno? Nisam sigurna.)

- Ma pusti me, moram da šijem. (Kakva udaja, kakvi bakrači.)