Naručila sam krevet i dušek. I Maša je kupila krevet za svoju sobu
Dok smo se vraćali, sestra nas u kolima upita: - Jeste li srećne?
- Ja ne bih bila srećna ni... da se oženim! - bubnuh u svom namćorastom stilu. (Nema više ničeg što u meni budi euforiju.)
- Ni ja ne bih bila srećna da se oženiš - nasmeja se sestra. (Neće još ukućana u porodičnoj kući.)
- Eto kako si sebična!
-Pa što? Što se ne udaš bogato?
- Možda ja hoću da se oženim siromašno? Jer ljubav cenim više od ičega (ko sve čega nema... za mene).

A neću, bre, ništa. Hoću samo da udobnije spavam. I da sanjam... ono čega nema.