Zet u Nišu, a pita danas sestru telefonom treba li nam šta. Kako se baš tad nađoh na vratima njene sobe, rekoh značajno: Ne treba! (Ko da bi on dotrčao da nas snabde.) Reci mu da ništa ne brine -- cela kuća je na meni! (A, verujte, stabilan je to oslonac.)
Već deset dana ja sam i otac i majka, i kuvarica, i servirka, i vaspitačica, i učiteljica... Ja oblačim, ja hranim, ja šetam, ja podučavam, ja rastavljam (kad do megdana dođe), ja se igram, knjige čitam, uspavljujem, pokrivam... Kuvam, perem, čistim, brišem (i guze i podove), prostirem, zastirem, ložim kotao...
Nije moj zet mutav, dobro je taj gledao kad se ženio... da svastika ima jaka pleća (ako njemu do nevolje dođe).