Noćas sam opet tu pa smo se Staša i ja zagrlile. Ali joj san neće na oči...

- Kad ti nisi tu, ja zagrlim lava - poveri mi, stiskajući tog prijatelja koji je od rođenja uz nju - da mi snovi budu lepi a ne ružni...

Sinoć mi je san bio pola lep, a pola ružan; znaš što? Pao mi lav na pod.

 

Ko hoće bez noćne more da spava mora čvrsto da zagrli lava.