Dok bejasmo u izolaciji, svi su hteli u istom trenu da piju vode, da im napravim mleko s plazmom, dodam čokoladu... Zato sam više puta zavapila: - Sačekajte, nemam ja sto ruku!
Kad je majka pre neki dan zahtevala nešto od Ignjata, on se brecnuo: - Čekaj malo! Nemam ja sto ruku!
- Tako i Ceca kaže - primetila je Staša.
Danas kad sam ja od majke nešto zatražila dok je savijala sarmu, i ona se pravdala: - Nemam  sto ruku!
- Šta me imitiraš? - upitah. - Što prepisuješ od mene? Imaš ti svoje...
Svak u našoj porodici ima rečenicu po kojoj je prepoznatljiv. Njena je: Joj, majko, što me ne vodiš (u donji svet)! (Baba mi je mrtva, a ne luda, da sebi navuče takvu muku na vrat i pokvari zasluženi pokoj.) Sestrina: Poludeću od vas! A moja ova pomenuta, u kojoj vapim za nedostajućih 98 ruku.
A stvarno, da mi je tih sto ruku, gde bi mi bio kraj! Pa dve ruke šiju, dve prave venčiće, dve seju žito, dve zalivaju, dve prave ikebane, dve keksiće, dve kuvaju čorbu, dve sklapaju nakit, dve kuckaju po tastaturi, dve... Ihahaj, dve bi mi i preostale da ih stavim pod glavu.