Ovaj Fejs počinje da me plaši! 

Kad mi tri puta pošalješ poruku (nisi mi na listi prijatelja) i ja to ignorišem, odustani. Ako mi jednom napišeš poruku i ne odgovorim, odustani. Kažeš ćao, ja ne kažem - odustani. Pitaš: Poznaješ li ti mene? Ja ćutim. Niti te poznajem niti želim da te upoznam. Okani se.

Dobro, poruku mogu i da ne vidim (nismo prijatelji na Fejsu), pošalješ mi zahtev za prijateljstvo (da ne propustim priliku svog života, a i dobro bi ti došlo da voajerišeš i balaviš nad mojim fotografijama). A ja ne prihvatim. I dalje nije dovoljno jasno?

A jok! Nakon silnih meseci, opet mi se javlja. Ćao! Zar sve to vreme ne prestaje da misli o meni? To je zastrašujuće!

Ma ćao i tebi! Zar neki ljudi nemaju iole dostojanstva (ako im manjka razuma da pojme da me ič ne zanimaju)?!