2. oktobar 2020.

 

Prvi je na spavanje otišao Ignjat.

Legavši do njega, rekoh njegovim sestrama: - Vidi se ko je ustao. Tišina, brat hoće da spava. Išao je danas, i sutra će ići (neće, samo ga provociram)...

- Ne idem dva puta - oglasi se Igi pospanim glasom.

- Aaa. Voliš kad ne ideš?

On klima glavom.

- Pa da, nije lako kad svaki dan moraš da ustaneš...

- Jano!

- Da, rano. I tako posle ceo život. Prvo ideš rano u vrtić, pa onda ideš rano u školu, pa na fakultet, pa na posao...

- Ceo život - složi se moj sestrić tihim glasom (čoveka svesnog neminovnosti).