Sat vremena neki divljaci se jure, gađaju strelama i vitlaju sekirama po prašumi. Ko na filmu, što bi rekla moja baba. U stvarnosti bi, ovako ili onako, davno ispustili dušu. (Staša večeras triput ustrčala uz stepenice i srce samo što joj ne iskoči iz grudi.) Ja bih posle kilometra sela i rekla: "Ubijte me, da se ne mučim!" Ko još da se vere po drveću, skače niz vodopad i čupa iz živog blata! Da skratimo film!