Ignjat i ja nismo hteli horor, ali su Maša i Staša pobedile. Pustili smo drugi deo Anabel. Strašno je (nekima manje, nekima više), ali imamo mi svoje načine odbrane. Sve vreme smo lupetali i cerekali se. Ne treba da napominjem kako sam se ja naročito zalagala. - Zamisli - rekoh Maši - neko sad uđe i pita šta gledamo. A mi kažemo horor, hahahahahah. Pri kraju filma demonsko biće iz strašila bilo je pretnja za zatočenu devojku. A ona uzela merdevine i krenula nekud da se penje. - Bože, baš naivno - komentarisali smo. - Sad strašilo cimne merdevine: ajde mala, odi dedi (pa će deda da te sredi)! I još jednom se "uhvatismo za stomak".