Kad je pandemija počela, moj bratić je prvi bio zabrinut. I sad kad kašljucnem (jer mi neka suva mrva zastane u grlu, zbog neke travke, šta znam...), trgne se, pogleda me podozrivo i odskoči dva metra ustranu. 

Ali hoće da ide na predavanja, ne želi onlajn nastavu. Iščekuje konačnu odluku. I kaže: Svi da idemo; pa ko umre-umre! :)