Sestra mi je noćas pred polazak u šetnju, oproštajnu (jer ona se vraća u Kanadu, ja ostajem ni na nebu ni na zemlji), rekla da sam zgodna.

Po povratku iz šetnje, negde oko pomoći, pojela sam krišku i po hleba s tankim slojem masti i kolutićima paradajza. Samo mi se to jelo. Teško je biti zgodan kad je glad nezgodna.