14. avgust 2020.

Čekam autobus i gadim se. Klupe na stajalištoma služe da se pod njih bacaju prazne kutije cigareta. A kameni plato da se , makar s male visine pljune. Evo kosa mi se diže i pritisak svaki put kad gospodin uzmeđu dva dima opušteno pljucne. I katkad šmrkne, da razbije monotoniju. Nadam se da autobus brzo stiže, ne mogu još dugo podneti.