U jednom tržnom centru umalo da me momak na štulama pomiluje (po kosi, po leđima, ne znam gde mu ruka pođe, a ne dosegnu). Zdravo, vilo, reče, široko se osmehujući. Nakon što trenutak-dva gledah u njeg a zbunjeno, uzvratih pozdrav na isti način, s osmehom.

Kanda s tolike visine nije kadar istinu sagledati. Ne vidi da sam ja gospođa (da zlo bude veće -- gospođica) vila, u ozbiljnim godinama (i s pozamašnim podočnjacima).