Spazivši zelenu suknju koju šijem, polaznica srednjeg kursa primeti: Što je ovo zeleno lepo. To mi je omiljena boja, rekoh. I ona se nadoveza: Znaš šta znači kad neko nosi zeleno? Šta, zainteresovah se. Emotivni nedostatak, bubnu ona, bez pardona.
I koleginica pored mene i ja se glasno nasmejasmo (toj neočekivanoj dijagnozi). Jesam li pogodila, nasmeja se žena, pogrešno protumačivši naš smeh.
Pa ne znam šta tačno taj nedostatak podrazumeva (nedostaje meni sposobnost da volim ili neko ko bi me voleo), ali verujem da postoji, kako god okreneš.
Ima nešto što mi nedostaje, niko ne zna ni ko je ni šta je.
Нема коментара:
Постави коментар