Kad ćemo da kitimo jelku, spopada me nekoliko dana Maša, nestrpljiva. Trideset prvog otprilike, kažem, ili tridesetog. Tako uvek bude, jedva stignem, malo fali da mi jelka u narednu godinu stupi gola.
A sad nešto razmišljam: pa šta bi falilo i da je okitimo sutra? Jelka malecka, zvana Prcvoljak, čas posla bismo je u svečano ruho odenuli. Okitimo, divimo se tri dana, pa raskitimo i opet, ali drukče nakitimo... Možemo tako i deset puta do novogodišnje noći da se radujemo.