Кад чељад није бесна, кућа није тесна (други део)
понедељак, 25. јун 2018.
Priroda me neizmerno usrećuje, ali me (ljudsko) društvo jednako unesrećuje. Tako sam vazda kao na klackalici: šume, livade, drveće, cveće, nebo, ptice... -- gore sam; čovek (i jedan dosta) -- dole sam.
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар