Ona nešto želi.

A ja je uveravam: Doći će kad bude trenutak, ne brini.

- Nadam se - kaže.

A ja želim da otkloni svaku sumnju: - Veruj, i biće.

Onda se setim, pa moram (u zagradi) da budem iskrena:

(Mada meni nije bilo. Valjda ne umem lepo da verujem.)

I onda se obe svojim ekranima (i mukama) nasmejemo.