Nikako ne uspevam da nađem logičnost u odlukama vlade i kriznog štaba.

Kad je u ovoj zemlji bilo mnogo manje obolelih, a takoreći nikako dece, odeljenja su bila podeljena na grupe, deca sedela samo u svakoj drugoj klupi i gušila se bespotrebno pod maskama sve vreme.

A sad s hiljadama obolelih, među kojima je dosta mladih, sva deca su nagnana u škole i maske, ako sam dobro razumela, moraju nositi samo kad na času govore.

Jeste mi tužno što godinu i po dana nisu mogli da se druže. Ali nisam sigurna da je sad trenutak za to. Podilaženje javnosti nekoga može skupo da košta.